ŠKOLA VATERPOLA - PVK  "POLET" Sombor otvara vrata svoga kluba budućim prvotimcima.

Pozivaju se devojčice i dečaci rodjeni 2005.g. i mladji u Š K O L U  V A T E R P O L A .

Sa sobom treba poneti dobru volju, znanje plivanja, papuče, kupaće gaćice i peškir, a tajne najlepše igre s loptom u vodi budućim vaterpolistima otkrivaće stručnjaci i dokazani treneri u radu.

Upis: - ponedeljak, utorak, četvrtak u 20:30 časova na bazenu 'Mostonga'
Kontakt telefon: 060 552 44 33, Saša


Deprecated: Non-static method oFBLikeBox::getData() should not be called statically in /home/eltisico/public_html/vkpolet.org.rs/modules/mod_ofblikebox/mod_ofblikebox.php on line 24

VK 'POLET' Sombor - PRVI ŠAMPION JUGOSLAVIJE

  • Šampion Južne Mađarske 1913.
  • Šampion Jugoslavije 1921., 1922., 1924.
  • Vicešampion Jugoslavije 1928.
  • Šampion Srbije 1952., 1955., 1956., 1957., 1959., 1960.
  • Prvak Beograda 1938.

 

Istorijat vaterpola u Somboru (Iz brošure Dušana Kulundžije)

"Poznata je priča da su krajem XIX veka dvojica viđenijih somborskih mladića došla u sukob i izazvali jedan drugog na dvoboj – i to mačevima. Tek kada su se strasti malo smirile, shvatili su da ni jedan ne ume da rukuje tim oružjem. Dug je put do dobrog mačevaoca koji može dostojno da se odbrani, a i po potrebi, protivniku "pusti krv". Zatražili su odlaganje dvoboja i marljivo vežbali uz asistenciju učitelja mačevanja koji su u to vreme povremeno navraćali u Sombor. Ceo grad je s velikom pažnjom pratio pripreme, procenjivao “formu” protivnika, i naravno, kladio se. Najzad, posle nekoliko meseci došlo je do dvoboja, a on je protekao, na opšte zadovoljstvo, više kao demonstracija virtuoznosti u mačevanju, nego kao gruba "menzura". Prateći pripreme pa i na kraju sam dvoboj, sugrađani su na najbolji način videli šta sve može da se postigne vežbanjem. Stariji su shvatili da to jača organizam čak i u zrelijim godinama. Omladina je došla do zaključka da se samo redovnim vežbanjem može doći do znanja i kondicije. Tako se začela ideja o osnivanju sportskog društva.

U Selenči, u ulici Apolo (danas Mite Popovića) u kući bogate familije Turski, 15. aprila 1887. godine opremljena je jedna prostorija gimnastičkim spravama. Bio je to prvi konkretan rezultat zanesenosti mlade inteligencije željne sportskih aktivnosti. Dogovoreno je da se osnuje društvo i izrade pravila. Dva dana kasnije sazvana je sednica inicijativnog odbora koja je dugo trajala. Formira je privremena uprava s Đulom Šlageterom na čelu kao predsednikom i Palom Dekerom kao sekretarom čiji je zadatak da u roku od mesec dana sačine pravila i sazovu osnivačku skupštinu. Sve tehničke pripreme obavljene su na vreme, ali je skupština održana tek l. oktobra pošto je nadležno ministarstvo odobrilo Pravila. Nakon usvajanja Pravila izabrano je i prvo rukovodstvo SOMBORSKOG SPORTSKOG UDRUŽENJA. Predsednik je Đula Šlageter, potpredsednik Bela Kešmarki, sekretar Pal Deker, blagajnik Bela Rab, ekonom Janoš Jakobčić, klupski lekar dr Jožef Ratai, a pravni zastupnik Erne Pribil. Za trenera je angažovan Aleksandar Šana Demetrović, nastavnik gimnastike u nekoliko somborskih škola. Aktivnost SSU u prvih nekoliko meseci svodila se na vežbe gimnastike i mačevanja. Udruženje je imalo čisto klasni karakter jer su njegovi članovi mogli da budu samo oni koji su se bavili umnim radom, dakle, državni činovnici, oficiri, advokati i lekari. S obzirom da je za prijem u članstvo trebalo da se obezbedi podrška bar dvojice uvaženih članova, a odluka je donošena tajnim glasanjem, jasno je da radnicima, zanatlijama i seljacima nije bilo moguće da probiju tu klasnu barijeru.

U prvim pravilima Udruženja pominje se "atletski sport". Tada je ovaj izraz imao širi značaj od toga kako ga danas shvatamo. Jer, baviti se "atletskim sportom" značilo je biti svestran sportista, biti majstor u telesnoj snazi i veštini. To se, ipak, nije moglo postići samo gimnastikom ili mačevanjem. Zato je sigurno da je Somborsko sportsko udruženje gajilo i druge sportove u zavisnosti od toga koliko su članovi pokazivali interes. Plivanje se ne pominje posebno jer nije bilo mnogo onih koji su znali da plivaju. Zato niko nije bio angažovan za trenera. Ono malo plivača treniralo je po sopstvenoj želji bez ikakvog plana i programa.

Štampa je zabeležila da je 1907. godine pri SSU formirana samostalna plivačka sekcija u okviru koje istovremeno, na incijativu studenata iz Beča i Budimpešte počinje prvi put na ovim prostorima da se igra i vaterpolo. U Sombor je došao i Ištvan Jonaš iz Budimpešte, istaknuti mađarski plivač, šampion i rekorder pa se uz njegov dolazak i pominje osamostaljivanje plivačke sekcije. Naime, on je postavljen za njenog rukovodioca. Međutim, prema mađarskim izvorima, Jonaš je došao u Sombor još 1905. godine i doneo vaterpolo loptu.

Jedan od najznačajnijih sportskih događaja u Somboru ne samo toga vremena već i do danas bilo je obeležavanje 25 godina postojanja i rada Somborskog sportskog udruženja. Proslava zakazana za 13. avgust 1911. godine danima je grandiozno i opširno najavljivama u lokalnim novinama. Pozvano je više od 50 nacionalnih i evropskih prvaka i rekordera u plivanju, a najzvučnije ime bio je Bela Las Tores, svetski rekorder na 1.000 m. Najveće iznenađenje priredio je domaći plivač Kalman Jambor koji je neočekivano, ali zasluženo pobedio čuvenog mađarskog šampiona Demjana u trci na 100 m prsno. Medalje, naručene u Berlinu kao i nagrade brojnih darodavaca bile su nekoliko dana pre takmičenja izložene u radnjama Pala Grude i Adolfa Šena. Obala kanala nije mogla da primi sve koji su želeli da vide takmičenje, a organizator je i finansijski odlično prošao. Ova proslava značajna je i po prvom zvaničnom nastupu somborskih vaterpolista. Ekipa MAFC (Mađarski atletski i fudbalski klub) iz Budimpešte pobedila je SSU sa 4:3. Prema sećanju Đorđa Lugumerskog, somborski vaterpolisti su 1912. godine bili prvaci Južne Mađarske. Prvenstvo je održano u Somboru i bilo je to jedno od poslednjih zvaničnih takmičenja na starom kupatilu "Kod kruške". Već 1914. napravljen je Štrand, a tri godine nakon toga "staro kupatilo" je i zvanično zatvoreno.

 

Posle Prvog svetskog rata, tačnije 1921. godine osnovana je plivačka sekcija pri Jugoslovenskom olimpijskom  odboru u koju je odmah primljeno i Somborsko sportsko udruženje. Spisak od 26 imena plivača, vaterpolista i skakača u vodu odmah je verifikovan čime je i zvanično omogućeno Somborcima da se takmiče. Prvo prvenstvo Jugoslavije u plivanju i vaterpolu održano je 28. avgusta 1921. godine na Bledu. Učestvovalo je 120 takmičara iz Rijeke, Ljubljane, Karlovca, Zagreba i Sombora. Četvoročlana plivačka ekipa i vaterpolo tim predstavljali su SSU. Vaterpolisti Poleta su u konkurenciji šest ekipa bili prvi bez primljenog gola! Prvu titulu državnog prvaka osvojili su: Janoš Maurer, Stanoje Lalošević, Nandor Maurer, Josip Šuljok, Đerđ Sentđerđi, Đorđe Lugumerski i Tibor Žigmond.

Drugo državno prvenstvo održano je 1922. godine u Beogradu. Sve učesnike dočekali su plakati na kojima je pisalo velikim slovima: "Neviđeno u Beogradu! Nogomet u vodi, igra se rukama!" Plivališta uopšte nije bilo. Obeleženih staza, golova za vaterpolo, da i ne govorimo. Ako žele da se takmiče, sami učesnici morali su da obeležavaju staze. Naravno, bilo je to sve primitivno, ali stvoreni su kakvi-takvi uslovi da se prvenstvo održi. Somborci su postigli još veći uspeh nego na Bledu. Vaterpolisti su opet bez poraza prvaci, a splitski Baluni uspeli su da im postignu dva gola. Sledeće godine nekolicina najboljih somborskih plivača i vaterpolista bila je na odsluženju vojnog roka roka pa su shodno tome i rezultati bili za nijansu slabiji. Vaterpolisti su morali da se zadovolje drugim mestom. U olimpijskoj, 1924. godini vaterpolisti su po treći put postali prvaci. 1925. i 1926. godine vaterpolisti su bili četvrti.

Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija odigrala je 27. avgusta 1927. godine prvu zvaničnu međunarodnu utakmicu i pobedila Poljsku sa 8:0. Sutradan, takođe u okviru sveslovenskog prvenstva, igrala je nerešeno 2:2 sa Čehoslovačkom i osvojila prvo mesto. Na toj utakmici debitovao je i Somborac Nenad Popović, koji je igrao na levom krilu i postigao oba gola. Drugo sveslovensko prvenstvo održano je 1928. godine u Pragu. Somborsko plivanje predstavljali su Sentđerđi i Lenertova. Sentđerđi je debitovao u vaterpolo reprezentaciji. U prvom kolu Čehoslovačka je pobedila Jugoslaviju  sa 8:0, a u drugom  su Jugosloveni  pobedili Poljsku sa 3:1. Strelac jednog pogotka bio je Sentđerđi.

Još 1929. godine Somborci učestvuju na državnom prvenstvu gde su vaterpolisti treći. Već od naredne godine i promena sistema takmičenja gde su razdvojena juniorska i seniorska prvenstva, nema somborskih predstavnika. Nije samo to razlog već i nemaština, ali i sve slabiji kvalitet pa je rukovodstvo stalo na stanovište da je bolje ne ići nego rušiti teško stečeni ugled. Sentđerđi 1930. godine odlazi u Argentinu gde je već naredne godine bio državni prvak na 50 m, a i kao član tamošnjeg vaterpolo kluba osvojio je zlatnu medalju.

Tek što je ratni vihor utihnuo, Voja Vukićević, Balint Nađ i Edita Maurer okupljaju nekadašnje plivače i vaterpoliste, ali apelu se odazivaju i "neki novi klinci" i 25. jula 1945. na kanalu se organizuje propagandna plivačka utakmica, koja je i pored toga što je bio mali broj učesnika uspela. Tih godina na kraće ili duže vreme u Sombor dolaze vrsni plivački stručnjaci i to daje rezultate, ali ne one visoke vrednosti kao što su bili između dva rata. Aleksandar Zdravković, Judita Štebler, Tamara Bakić, Edita Maurer i Jovan Vukomanov predvode tu novu generaciju dobrih plivača čiji je krajnji domet bilo prvenstvo Srbije. Dok su drugi ubrzano radili na izgradnji bazena, Somborci su još uvek bili na nivou 1887". Uporedo s rezultatima, odmah nakon rata počela je živa aktivnost za poboljšajnje uslova rada. Pre svega, tu se mislilo na plivački bazen, kao jedan od najneophodnijih rekvizita. Samo u toku 1948. godine 47 registrovanih članova Sportskog društva Polet dalo je 640 sati dobrovoljnog rada na pripremi terena na kanalu za izgradnju bazena olimpijskih razmera. Trebalo je ipak da protekne narednih osam godina da izgradnja krene, a tek 1961. godine plivači i vaterpolisti su mogli da kažu kako imaju mogućnosti za pravi rad. Naravno, drugi su opet otišli dalje, a Somborci su dobili prave uslove tek 1980. godine izgradnjom zimskog, a 1981. i otvorenog modernog bazena.

Naravno nisu bazeni sve što je potrebno, ali su preduslov i za obezbeđenje i materijalnih sredstava i za angažovanje stručnjaka. Sombor, kolevka plivanja i vaterpola na tlu Jugoslavije, otvara novu stranicu istorije. Opet se okupljaju bivši aktivni plivači i vaterpolisti u želji da pomognu oživljavanje ovog lepog i korisnog sporta.

Dok plivači pokušavaju da uhvate priključak bar sa najboljim vojvođanskim klubovima, vaterpolisti kreću iz početka. Odmah po otvaranju novih bazena Voja Vukičević i Srđan Čičovački bili su inicijatori okupljanja pionira, a nastavio je Aleksandar Stojačić. Nije bilo ni prave podrške ni dovoljno upornosti pa su pravljene i duge pauze u kojima su sve aktivnosti prestajale. Zahvaljujući Nikoli Kamberu i Saši Sauliću vaterpolo se tek 2006. godine vraća na ove prostore u svoju kolevku. Opet sve kreće od nule, ali čini se da su sada svi mnogo odvažniji u nastojanju da vaterpolo ponovo zaživi. Upored se formira i veteranska sekcija i uključuje u regionalnu ligu, radi se na formiranju ženske vaterpolo sekcije, kao i ono najbitnije sprema se seniorska ekipa pod rukovodstvom trenera Saše Balaše za nastup u Drugoj ligi Srbije".